>>>: Početna

Dobrodošli na internet prezentaciju ZU "Apoteka Loznica"

Apotekarska ustanova
 

Saveti za zdrav život

Zima utiče na zdravlje i raspoloženje

 

Zima kao period godine koji za koji su uobičajene niske temperature ima uticaj na naše zdravlje, kako na fizičko tako i na psihičko. Pregled brojnih naučnih studija i empirijskih podataka dao je spisak 6 najintenzivnijih efekata koje zima ima na ljudski organizam:

1.GLAVOBOLJE SU ČEŠĆE ZIMI

Ne postoje konkretna istraživanja na ovu temu ali se iz iskustva ljudi sa migrenom zna da se najveći broj napada migrene pojavljuje tokom zimskih meseci. Migrene su češće kod ljudi koji su skloni migrenama i tenzionim glavoboljama ali i kod osoba koje nema istoriju glavobolja.

Studija koja je objavljena 2015. godine u časopisu o glavoboljama i bolu Journal of Headache and Pain, prikazuje rezultate pregleda višemesečnih dnevnika o glavoboljama 66 pacijenata. Istraživači su ustanovili da pacijenti koji su osetljivi na promenu temperature imaju značajno veći broj glavobolja tokom zimske sezone u poređenju sa drugim godišnjim dobima.

Iako veza između glavobolje i niskih temperatura nije u potpunosti razjašnjena, istraživači pretpostavljaju da su ove glavobolje povezane sa vazokonstrikcijom krvnih sudova u mozgu i promenama u cirkulaciji koje hladno vreme može intenzivirati.

2. KOMPLIKACIJE BOLESTI SRCA

Hladan vazduh intenzivira rad organizma, naročito rad srca i pluća. Poznato je da niske temperature podižu krvni pritisak i nivoe određenih proteina u krvi koji mogu povećati rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.

Studija koja je 2010. godine objavljena u British Medical Journal-u navodi da hladno vreme može povećati broj srčanih udara. Pri padu temperature od 2C broj srčanih udara raste za 2% i to u periodu od dve nedelje od zahlađenja.

Kada je hladno vreme, srce mora da radi intenzivnije kako bi se održala temperatura tela, sa druge strane arterije su sužene i smanjen je dotok krvi i kiseonika u srce. Svi ovi faktori pogoduju nastanku srčanog udara, posebno kod starijih osoba ili kod ljudi koji imaju postojeću bolest srca.

3. SMANJENJE LIBIDA

Statistike pokazuju da je u zimskim mesecima zainteresovanost za intimne partnerske odnose manja, posebno kod pripadnika muškog pola. Proizvodnja testosterona prirodno opada od novembra do aprila na severnoj zemljinoj hemisferi, a onda se kontinuirano povećava tokom proleća i leta sa pikom u oktobru.

4. ZIMA I DEPRESIJA, POVEZANOST JE DOKAZANA

Veza između zime i depresije primećena je najpre kod pacijenata koji pate od sezonskog depresivnog poremećaja ali nije retkost ni kod ljudi koji nemaju ovaj problem. Osnovne manifestacije su: umor, pospanost, neraspoloženje, razdražljivost, povećanje telesne težine itd.

Istraživanja pokazuju da je januar najkritičniji mesec, jer je tada depresija najizraženija. Ovaj podatak govori u prilog teoriji da je u osnovi poremećaja nedostatak dnevnog svetla. Nepoznato je međutim, zašto odsustvo svetlosti ima jači efekat na neke ljude u odnosu na druge.

Nervni centri u mozgu koji su odgovorni za dnevni ritam i za raspoloženje stimulisani su svetlošću koju primamo preko očiju. Primljena količina svetlosti reguliše vreme i količinu lučenja neurotransmitera. Tokom zime kada su jutra mračna naš organizam ne dobija dovoljno svetlosti koja predstavlja okidač za regulaciju lučenja serotonina i melatonina čime se remeti njihov balans. Organizam se teže budi i aktivira.

5.  KAKO ZIMA UTIČE NA KREATIVNOST?

Zimsko vreme odgovorno je za izuzetni porast kreativnosti bez obzira da li se osoba nalazi u toploj ili hladnoj prostoriji. Studija koja je 2014. godine objavljena u časopisu Acta Psychologica, govori kako ljudi kojima je dato zagrejano terapeutsko jastuče, šolja toplog čaja ili oni koji su bili smešteni u toploj sobi, pokazuju veću kreativnost u crtanju i smišljanju ideja za novogodišnje poklone dok su ispitanici u hladnim prostorijama bili bolji u identifikovanju metafora, smišljanju novih imena za paste i planiranju načina darivanja poklona.

6.  CRVENO JE “ZIMSKA” BOJA

Zima utiče i na to šta ćemo obući, naročito na boje koje ćemo nositi. Studija objavljena 2014. godine u časopisu Plos One govori o tome da su žene sklonije nošenju crvene ili jako roze boje tokom ovulacije što je naročito izraženo tokom zimskog perioda. Iako direktna veza između hladnoće i nošenja crvene boje ostaje nedovoljno razjašnjena, istraživači pretpostavljaju da žene nose ove boje intenzivnije tokom zime jer su zbog višeslojnog oblačenje limitirane da načinom oblačenja ispolje svoju zavodljivost a prirodno se crvena ili intenzivno roze boja povezuju sa ženskom plodnošću.

 

 
Scriptina
Rešenje ISO 9001:2008
Scriptina
Radno vreme i dežurstva apoteka
Scriptina
Farmaceut Vam odgovara
Scriptina
Saveti za zdrav život



Nedelja, 18 Februar 2018

Anketa

Uslugom u ZU"Apoteka Loznica" ste:
 
Scriptina
Finansijski izveštaji

Javne nabavke
Scriptina
Savetnik za zaštitu prava pacijenata

Trenutna poseta

Imamo 20 gostiju na mreži